scarbithambde

Što Biblija kaže o srodnim dušama?

scarbithambde | 04 Јануар, 2019 14:32

Acharya S - Plan krist

❤️ Click here: Što Biblija kaže o srodnim dušama?

Oni su samo konstatovali jedan odnos, ne ulazeći u ono šta ga sastavlja. Mi ne verujemo da nam je pitanje božanstva potpuno jasno i ne nastupamo sa takvom sigurnošću poznanja svih tajni. Vels, koji takođe nije umetnik u izvesnom smislu, uzima nove događaje ali se ljudi u tim događajima psihološki stvarno ne menjaju. Ne bi imao drugog izbora nego da proglasim Bibliju delomično nadahnutom i sve stihove gde je Isus nazvan Bogom bi proglasio ubačenim ili pogrešno prevedenim.

Iako ima nekih sumnjivih i suvišnih zakljuèaka, ova knjiga po prvi put u istoriji izlaže samu istoriju objektivnom, nauènom ispitivanju. Prvi LP snimaju u studiju Enca Lesića, ali se rad oteže u nedogled. Oèigledno je korišæena neka napredna tehnologija.

On vjeruje da je zlo zmije neutraliziran u Židova, dok su pogani još uvijek imaju da se u njihovoj krvi. Ravnoteža nije čak ni u početku bila kao što misli Biblija. Istraživaè sa Huverovog instituta otkriva nam kako su SAD i Engleska ne samo finansirale, nego i tehnološki potpuno opremile i Hitlera i SSSR sve do Vijetnamskog rata; kako je Kisindžer posebno insistirao da se tehnologija SAD daje SSSR-u i preko njih Vijetnamcima protiv kojih su ratovali. Cak i njen sin. P: A kakav dogovor imate s njim? Pored modernizovanog zvuka, grupa je imala još jednu novinu - gitaristu Roberta T. U 11-tom veku pobunjeni vizantijski vojskovoða Ðorðe Manijak premestio ih je u južne Srpske pokrajine, današnju Albaniju. Time je zaslužila da sa ovde naðe. Iz knjige Midnight Cry, autora F. To je jedan put.

www.tebe-www.datingvr.ru - Raul je ušao u moj život da me probudi i razbije tu ljusku. Intuicija u svom najvišem obliku predstavlja Znanje, stanje opšte povezanosti sa apsolutnom istinom, Bogom i svime stvorenim gde nema mesta za strah i sumnju.

Napomena: Ovaj tekst je pisan pre sedam godina. U to vreme smo bili pokrenuti da stanemo nasuprot argumentaciji antitrinitarista. U međuvremenu smo došli do novih saznanja po pitanju nauke o božanstvu. Naš trenutni stav je da u istoj meri u kojoj ne podržavamo antitrinitarizam, ne podržavamo niti klasični trinitarizam. Verujemo da je istina nešto treće, na osnovu spisa Duha proroštva. Verujemo da Bog danas daje više svetla i da bi svi delovi Hristovog tela trebali da se slože u poniznosti i molitvi dođu do toga što je sadašnja istina. Postoje neke stvari koje antitrinitaristi bolje vide i zastupaju nego što je zvanično učenje Crkve. Takođe važi i suprotno. Pre sedam godina sam smatrao da sam pozvan da branim nauku crkve o Trojstvu. Sada verujem da ta nauka nije ispravna u svim detaljima i da bi trebala hitno da se reformiše. Pitanja koja su u navedenom tekstu ipak ostavljamo tako kako su pre sedam godina predstavljena, ne kao potpuno ispravna, nego kao osnova za neku narednu diskusiju. Teza: Poslednjih nekoliko godina dosta sam proucavao o adventizmu i otkrio sam da nasa crkva u pocetku nije verovala u doktrinu trojstva. Iznenadio sam se kad sam otkrio da James White, Bates, John Anrews i ostali nisu verovali ovu doktrinu, sta vise napisali su neke veoma ostre reci o njoj. Isto tako i sestra Vajt je napisala stotinu citata u kojima se cini da ona odbacuje ovu doktrinu. Znate kad se promenila doktrina nase crkve i kada je prihvacena ova doktrina? Sedamnaest godina posle smrti sestre Vajt. Danas se kaze da Isus Hristos u stvari i nije sin Bozji, da su Otac i Sin samo glumili da su Otac i Sin, dok u realnosti ona su samo dva prijatelja. Doktrina o Bogu jeste najvaznjija od svih doktrina i neki danas pokusavaju da nas ubede da nasa crkva 80 godina je imala pogresno ucenje o prvoj i najvaznjijoj doktrini, a oni koje je nazivala Vavilonom Katolicka crkva i skoro sve protestantske crkve su bili u pravu. Onda sa kojim pravom su pioniri pozivali njih da izadju iz tih crkava. Drugo, svetlost o zdravstvenoj reformi je dosla preko sestre Vajt u prvih 20 godina 1844- 1862 , dok ona nikada nije rekla da pioniri grese oko trojstva. Isto tako nije istina da pioniri nisu bili ujedinjeni u njihovom verovanju. Recimo zna se ko nije verovao u trojstvo, ali ne zna se ko je verovao period 1844-1900. Pitao sam jednog pastora iz Rumunije jedan od vodecih teologa u Rumuniji da mi da neka imena i rekao mi je da ne zna ni jednog. Istina je da verovanje ranih pionira ne moze nama biti temelj za nase verovanje, ali isto tako je istina da sestra Vajt mnogo puta je napisala da ne menjamo ucenja koja su bila otkrivena u prvih 50 godina odnosi se na deklaraciju vere iz 1872. Biblija jeste temelj naseg verovanja, pa ako ti brate imas makar jedan stih koji dokazuje trojstvo, ja bih zeleo da ga znam. Dok cekam evo nekoliko koja jasno odbacuju trojstvo: 1 Kor. Korinćanima 8:6 6 Ali mi imamo samo jednog Boga Oca, od kog je sve, i mi u Njemu, i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi kroza Nj. Celi ovaj odsek glasi ovako: 5 Jer, ako i ima bogova po inemu, bilo na nebu, bilo na zemlji, kao što zaista ima mnogo bogova, i mnogo Gospoda, 6 ali mi imamo samo jednoga Boga, Oca, od koga je sve i za koga smo mi stvoreni, i jednoga Gospoda, Isusa Hrista, kroz koga je sve i mi kroz njega. Neki, naime, po staroj navici na idole, jedu meso kao meso žrtvovano idolima, i njihova slaba savest prlja se. Da li ovaj stih govori protiv nauke o Trojstvu? Da ukoliko čitamo: Jedan Bog plus jedan Gospod to su dva. Očito da brat D. Ovde možemo da kažemo dve stvari: Prvo: Ukoliko D. Onda on veruje da je samo Otac Bog a Hristos to nije. Ukoliko Hristos nije Bog, onda sigurno ne bi mogli da nađemo nijedan stih u Bibliji gde se On otkriva kao Bog. Zar to nije čudno? Svaka adventistička doktrinalna knjiga i posebno knjige u kojima se raspravlja o učenju Jehovinih svedoka o Bogu, sadrži veliki broj tekstova i dokaza koji podupiru doktrinu koju Crkva trenutno naučava. Postoje cele grupe dokaza. Primera radi: Dokazi kroz stihove u kojima se starozavetni tekstovi gde stoji Jehova primenjuju u Novom zavetu na Hrista. Isaija je video u šestoj glavi Gospoda na prestolu, a Jovan kaže u Jov. Druga grupa dokaza je ona gde se Hristu daju božanski atributi kao svemoguć na mestu gde kaže da mu se dade svaka vlast Mt. Još jedna grupa dokaza je tamo gde se Isus direktno naziva Bogom Jev. Jer ko je ovde Alfa i Omega? Jel ima dve Alfe i Omege? Zato je ono drugo što hoćemo da kažemo u vezi čitanja 1 Kor. Mi čitamo tako da drugi ljudi imaju više bogova. Mi imamo samo jednog Boga Oca i samo jednog tog istog gospodara, Isusa. Radi se o Jednom pokazanom ovde u dva Lica. Slično ne isto kao kada bi rekli jednog imamo koji je otac vaših kćeri i jednog tog istog mehaničara koji stoji kao odgovoran za sve mašine. Mi to tako čitamo i vidimo. Zapazite ovde gde kaže da je kroz Njega sve. Dakle apsolutno sve je kroz Isusa, znači ne piše da je sve samo kroz Oca. Nego je sve i kroz Isusa. Jer ukoliko bi Isus bio nešto drugo nego Otac, onda to ne bi moglo da važi. Tada bi najmanje jedna stvar bila ne iz Hrista, naime On sam. Ono što našem dragom bratu D. Još jedna stvar je simptomatična: Umesto da D. Zar to nije nepošten pristup i čak više od toga? Ako iznosim nešto nasuprot onom što smo dosad verovali i pratili u iskrenosti srca; zar ne bi trebalo tada da pođem od toga, a ne da ga zaobilazim kao da ne postoji? Kada je Hristos kušan u pustinji, sotona ga je terao da se brani: Ako si Sin Božji...! Da je Hristos počeo sam sebe da brani, već bi samim time pao na iskušenju. Neprijatelj uvek tako radi. Evi je rekao, učini to i to i postaćete kao bog. Ali Eva je već bila kao Bog! On je uspeo da je zavede sa puta opravdanja verom, na put opravdanja delima. Suština iskušenja je u tome da nas prevari u vezi toga šta već jesmo u Hristu i da nas navede da dostižemo to što već jesmo. Da se vratimo na tačku koju smo započeli. Meni ovaj izazov: Dajte neke stihove o Trojstvu deluje kao u onoj srpskoj mudrosti — dajte nam hleba preko pogače! Kao da dođem u goste i zanovetam šta mi je stavljeno za sto jer ja znam bolju hranu. Jer za nas je antitrinitarizam gost i zato neka se lepo ponaša. Neko bi rekao: pa nismo mi od juče! Mi tako nećemo reći nego: Pre nego što govorimo o novoj svetlosti, upoznajmo i diskutujmo ono što je dosada dato. Prethodni stihovi glase: jedno telo i jedan Duh, kao što ste i pozvani u jednoj nadi zvanja svoga; jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje; jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima i kroza sve i u svima st. Oni nas optu žuju da mi ne shvatamo šta oni veruju. Ako je to istina onda to svakako ne bi bilo u redu — braniti se od nečega što ne razumeš i nisi ispitao. Međutim deluje da važi i suprotno: da oni ne razumeju učenje o Trojstvu. Ja nerado upotrebljavamo ovu reč Trojstvo, jer se tim učenjem nazivaju i neka druga nebiblijska učenja o Bogu, sa kojima se mi ne možemo složiti. Mi zasada nemamo drugi naziv za ono što Crkva uči i takođe za ono što se danas otkriva kao nova svetlost zasnovana na učenju Crkve adventista sedmog dana. Dakle kada mi kažemo Trojstvo mislimo na onu nauku koju uči naša Crkva. Prvo da kažemo da mi ove stihove iz Efescima razumemo takođe kao i ostale izjave o jedinstvu Boga. To bi se moglo prikazati kao Jedan i Jedan i Jedan, da je Jedan. Dakle u ovom stihu vidimo sve tri ličnosti božanstva, od Duha, Gospoda Isusa i Oca, o kojima se govori kao o Jednom. Gde je ovde dokaz da Bog nije triličan? Samo u jednom tumačenju stihova koje ima drugačiju logiku od ove naše. Ta logika kaže da je ono što piše u šestom stihu to da je jedan Bog i to je Bog Otac. Dobro, ajde da sledimo tu logiku, pa da vidimo da li je ona sama u sebi logična! Pretpostavimo da ja verujem da šesti stih to znači. I ja mogu samo da kažem amin. Ja to verujem i kao trinitarista, naime da je Bog Otac, jedini i jedan Bog. Problem nije u šestom stihu, tu verujemo svi isto, čak i muslimani i ekumenisti i sve crkve veruju da ima jedan Bog Otac. Problem je u tumačenju ovih prethodnih. Recimo da sam ja antitrinitarista, ja bi morao da isključim drugog Boga na osnovu tog šestog stiha. I ima takvih koji isključuju svakog drugog Boga. Da sam antitirnitarista ja bi, da bi bio logičan sam u svojoj logici, bio takav koji bi isključio mogućnost da je Hristos Bog. Tada bi morao dalje da sledim svoju logiku i objasnim šta znače oni svi stihovi koji Hrista predstavljaju kao Boga. Ne bi imao drugog izbora nego da proglasim Bibliju delomično nadahnutom i sve stihove gde je Isus nazvan Bogom bi proglasio ubačenim ili pogrešno prevedenim. Muka je u tome što moram da ostanem pri Pismu i njegovom božanskom nadahnuću. Vanbiblijske crkve su već odavno izumrle i nemaju nikakav uticaj. Čak i oni koji su spaljivali Biblije sada ih štampaju i osnivaju biblijska društva. Ja hoću da budem biblijski hrišćanin i da ostanem antitrinitarista. Šta mi onda preostaje? Preostaje mi samo to da priznam da je Hristos Bog. Moram da priznam upravo ono protiv čega se borim! To je put kojim ide moderni antitirnitarizam. Oni su morali da se povuku i da napuste prve rovove i prve borbene redove. Povukli su se na nove položaje i sada kažu ovako: Hristos jeste Bog, ali ne u punom smislu. Dakle Bog pod navodnim znacima ili nije Bog u apsolutnom smislu te reči. U vezi toga možemo da kažemo dve stvari. Kao prvo, ukoliko neko kaže da Hristos nije Bog u apsolutnom smislu tog pojma Bog, tada taj tada veruje da upravo on zna šta znači Bog u apsolutnom smislu. I na osnovu tog njegovog pojma o Bogu, Hristos ne upada potpuno u tu sliku. Ko stoji iza tolike oholosti? Da jedan smrtni čovek poznaje božanski Apsolut i na osnovu njega procenjuje procenat ili meru Hristovog božanstva! Mi smatramo da je to uzdizanje čoveka iznad Boga. Uzdizanje učenika iznad Učitelja. I što je još gore od toga je da takvi nadučitelji nikako sa nama ne dele to poznanje apsolutnog pojma Boga. Ukoliko ga čak imaju, oni ga očito kriju jer mi nigde još nismo prepoznali takvo neko ekstra znanje. Jer oni ne ulaze u raspravu o božanskim prerogativima Isusa Hrista, oni ne daju odgovor na pitanje u kojim to osobinama Hristos nije Bog. Jer ako nešto nije apsolutno, onda je ograničeno. Gde su Hristova ograničenja? Oni kažu da On ima početak, ali ne samo to. Oni ga prikazuju kao podložnog Ocu od tih početaka. Ukoliko je podložan, onda nije nezavisan. Ukoliko Hristos nije nezavisan, onda ni Njegova žrtva nije dobrovoljna, nego samo izraz poslušnosti. I to je ono što nas boli u onome što oni tvrde! Time se Gospodnja žrtva umanjuje, sramota je o tome i misliti. On nije bio ni pod kakvim jarmom obaveznosti. Anđeli se , kao Božji vesnici, i sami nalaze pod jarmom obaveznosti. Zato lično žrtvovanje ni jednoga od njih ne bi moglo da iskupi čoveka. Jedino je Hristos, budući slovodan od svih zakonskih obaveza i zahteva, mogao da iskupi pali ljudski rod. On je imao vlast da položi život i da ga ponovo opet uzme. Hristos se ni danas ne otima da se isporedi sa Bogom, ali zato ga mi još više obožavamo i poštujemo kao Boga! Drugo što bi rekli u vezi tog obnovljenog arijanizma, tog učenja da je Hristos Bog, ali opet ne potpuno, jeste da ono ne može da ostane logično samo u sebi. Arije je bio logičan, ali na štetu Biblije, a ovi novi žele da budu biblijski, ali su izbubili logiku. Jer ako je Hristos u bilo kom smislu Bog, onda više ne važi da ima samo jedan Bog. Onda bi stih u Ef. Celi početak četvrte glave Efescima je opis jedinstva. Kada Gospod ne bi bio jedno sa Ocem, kako bi moglo da bude da je samo jedan Gospod. Jer tamo ne kaže da je samo jedan Bog, nego kaže da je jedan Gospod. I misli se na Hrista. Ako je samo Hristos Gospod, i nešto drugo od Oca, onda Otac nije Gospod. A to je i za Arija ravno huli! Mi ne verujemo da nam je pitanje božanstva potpuno jasno i ne nastupamo sa takvom sigurnošću poznanja svih tajni. Mi govorimo samo o onome što nam je pokazano i Duh nam svedoči. Ne postoji nikakva druga mogućnost da ostanemo u biblijskoj nauci i Gospodnjoj logici nego da priznamo da je u Efescima opisano jedinstvo ne samo u delovanju božanske ličnosti, nego jedinstvo unutar božanske ličnosti. Ovo Jedinstvo je vrlo dobro pokazano i do njega se vrlo jasno može doći putem jedinstva koje Pavle ovde zahteva od vernika. Pogledajmo prva četiri stiha pa nakon toga i ove naše koje smo već citirali: 1. Molim vas, dakle, ja, sužanj u Gospodu, da se vladate kao što dolikuje zvanju kojim ste pozvani, 2. Međutim, da pogledamo na osnovu čega se to traži i zašto se to traži. Prvi stih kaže da drugačije ne može da bude, osim da se vernici ponašaju u skladu sa onim u šta veruju. U trećem stihu saznajemo da oni to već imaju, to jedinstvo duha, samo treba da se održi. U četvrtom se otkriva unutrašnja suština Tela verništva. Jedinstvo duha i svi rodovi iz drugog stiha su iste suštine kao i jedan Duh. Jedan duh je isto što i jedan Duh, a to je isto što i jedno telo. Drugim rečima, nemoguće je to postići drugačije nego unutra, u Duhu. A to u Duhu je isto što i u Hristu, u Gospodu u petom stihu ili u šestom u Bogu koji je za one koji su unutra, nad svima i kroza sve i u svima. U jednoj nadi, u ljubavi. Dakle u prvom stihu su oni pozvani. Zvanje kojim su pozvani ih je uvelo u svet poniznosti, krotosti i ljubavi. Oni ne menjaju samo svoje ponašanje, nego pre ponašanja je promenjena njihova pozicija. Ako sam tamo gde je vruće, naravno da ću goreti. Tako je i sa njima, I oni to u čemu su samo treba da održe. Sad im Pavle objašnjava šta ima tu unutra. Šta je sadržaj nauke, nade u koju su pozvani. Jer neki žive u tome, a da ga i ne poznaju dovoljno. On ih podseća, šta je to, i ko je to. To u čemu su jeste jedno telo, jedan Gospod, jedna vera, jedan Bog i Otac. To je jedno krštenje u to Jedno. Jedan biblijski primer volim više od svih drugih. Hristos je kršten u Jordanu. Jordan je jedna voda sa Galijejskim jezerom na severu i Mrtvim morem na jugu. To nisu dve različite vode ili tri različite vode. Jordan i jezera dele istu vodu. Ali neko može da poviče, da su to tri sasvim različite vode; to nema veze jedno sa drugim; jedno jezero vrvi od života a od drugog nema ništa mrtvije na zemlji. To bi bilo samo površno gledanje na stvari, jer niko ne može da pobije činjenicu da ta dva jezera spaja jedna reka. Naravno da je potrebno vere da se prihvati da kada se zaronjavaš u Jordan da se istovremeno kupaš i u mrtvoj i u živoj vodi, ali nema drugog izbora. Nema boljeg objašnjenja za sada. Sledeći stih koji Dejan navodi je 1 Tim. Mi ne kažemo da ne postoji nikakva razlika između Njih. To bi bila krajnost koju uče modalisti koji kažu Oni su svi Jedan, samo u različitoj formi ili manifestaciji. Iako mi ne možemo potpuno objasniti tu razliku i razgraničenje, mi ipak prepoznajemo dokle nas otkrivenje vodi, zaustavljajući se tamo gde se i otkrivena Božja reč zaustavlja. Ja ne znam da li je Pavle u prvom delu ovog stiha mislio samo na Oca. Ja to ne mogu da prepoznam. Ono što neki nisu spremni da sastave, mi jednostavno nismo sposobni da rastavimo. Međutim po svetlosti koju imamo ja ovaj stih vidim ovako: Taj jedan Bog i posrednik između Boga i ljudi je čovek Isus Hristos. U tom poglavlju u trećem stihu je Bog nazvan spasiteljem. Jer je jedino ime kojim bi se mogli spasiti ime Isusa, po Pismu. Znači pored Njega ne možeš izabrati ni jedno drugo ime koliko god bilo sveto, ni Jehove ni Elohima, nema pored, nego samo možeš ta sveta imena da ubaciš u Isusovo da ih Ime Isusovo obuhvati. IV Poslednji stih koji je brat naveo je: Zaklinjem te pred Bogom i Hristom Isusom i izbranim anđelima, da ovo činiš pravedno i da ništa ne činiš gledajući ko je ko. Pošto je razlika između Hrista i anđela očita, onda se ta ista takva razlika ubacuje između Hrista i Boga Oca. Ali zašto bi to tako bilo. Stih sam po sebi ne dokazuje da je ta razlika ista. Mi verujemo u neku vrstu razlike između Hrista i Oca, ali mi nju ne možemo da objasnimo i priznajemo da ne možemo. Mi ne možemo da shvatimo kako može da bude isto ali opet drugačije. Oni veruju da mogu da razliku Oca i Sina gledaju putem upoređivanja kao u ovom stihu. Međutim, to nije dobar put. Jer kada je reč o Bogu to je zaista nemoguće uporediti sa nečim drugim u potpunosti. Ima onih koji odnos Trojice objašnjavaju putem analogija iz prirode kao voda i tri agregatna stanja itd , ali bi i oni morali da kažu da je to slično, a ne isto kao to. Primetili smo da svi koji vole trinitarnu nauku dakle ne oni koji su je samo naučili a nemaju nikakav odnos prema njoj , bez izuzetka spominju svoji ograničenost u takvim analogijama. Dozvolite slobodu braćo antitrinitaristi, da vas pozovemo da budete barem isto tako pošteni kao te duše. Jer ako hoćeš nekog da naučiš teba da budeš čak pošteniji od njega. Jer ko može da na osnovu ovoga stiha da tvrdi da Sveti Duh u ovom stihu nije Hrista nazvao Bogom? Moguće je takođe da brat u ovom stihu ističe to da nije pomenut Sveti Duh. Često oni to tako rade, da zaključuju o Svetom Duhu na osnovu toga što nije pomenut. Oni zaboravljaju da Sveti Duh nije tu da svedoči za Sebe nego za Hrista, premda je u meri u kojoj je to potrebno ipak posvedočen. Hristos je vernicima obećao da će Duh stanovati u njima, tako da je svedočanstvo sam taj Duh. Sama činjenica da veruješ i možeš poverovati i duhovno razgledati je dokaz prisustva Duha. On ne mora da bude pomenut, jer je upravo On taj koji pominje, koji je govorio nadahnutim ljudima i govori im do sada. Slično kao kada bi se neko bunio da gleda televizijski dnevnik, a ne vidi kamermana. Tako je to sa Svetim Duhom. Za vernu dušu se On podrazumeva. Znas, problem u ucenju o trojstvu nije Sveti Duh, nego odnos izmedju Oca i Hrista. Nasa crkva danas uci da Isus u stvari nije bukvalno Sin Bozji prije otelotvorenja. Kaze se da kada su smislili plan spasenja, tri lica Bozanstva jednostavno su uzele tri uloge kao u teatru : Otac, Sin i Sveti Duh, ali u realnosti ona nisu Otac, Sin i Sveti Duh, nego tri prijatelja. Brate moj, to je ucenje antihrista: 1 Jov. Ovo je vec ozbilno. Ovde se u jednom odseku navode dva različita učenja. Ono što je prvo izneo jeste učenje naše Crkve, istina pomalo grubo opisano. Mi verujemo da je osinovljenje isto što i utelovljenje. Ako je to tako mi bi morali pronaći bar dva svedoka za to. Prvi smo već izneli iz Jev. Drugi je isto tako lep i ima veze sa našim osinovljenjem usvajanjem. Obzirom da je Hristos utelovljenjem postao jedno sa čovečanstvom, taj trenutak je postao naše osinovljenje. Za to je bilo potrebno da se Hristos rodi kao čovek, da bi čovek primio posinovljenje. I to posinovljenje je u Hristu. Da je Hristos bio Sin od večnosti, onda uopšte ne bi morao da se utelovi da bi čovek primio posinjenje. Hristos bi tada mogao da da to što već ima. On to međutim nije imao do tog trenutka, u kome smo i mi, jer je naše osinovljenje u Hristu. Iz tog razloga u našim Veruju, stoji Bog večni Sin. Time se naglašava da ga mi iz ove perspektive i u večnosti posmatramo kao Sina, koji je to postao rođenjem preko Marije. Možemo li mi to? Primer: Josip Broz nikada ne bi izazvao interes, niti njegova majka, koja se takođe zvala Marija, da nije postao istorijska ličnost — Tito. I kada mi kažemo da je Tito živeo u Kumrovecu, bilo bi zaista veliko cepidlačenje da nam neko priđe i kaže da to nije istina, jer Kumrovec nikad nije imao stanovnika sa tim imenom. Međutim mi u toj osobi Josipu Brozu vidimo Tita, čak i u tako dalekoj prošlosti. Učenje po kome su tri ličnosti božanstva takve samo po preuzimanju uloga, nije učenje naše crkve, iako postoje pojedinci koji to tako naglašeno iznose, najviše kao posledica neznanja. Mi govorimo samo o prepoznavanju uloga u stvaranju i planu spasenja koje su imale. Mi ih ne definišemo samo po ulogama, jer bi to bilo vrlo opasno. To bi značilo da mi možemo da sagledamo vreme kada tri ličnosti nisu bile takve. To bi zaista u jednoj meri značilo teatralnost, tj. Oni su takvi kakvi jesu od večnosti. Tako da ih mi u Njihovim ulogama upoznajemo i otkrivamo što će se nastaviti do večnosti. Dakle to nije naše učenje što nam se ovde pripisuje. Na kraju, znam da jedna crkva ne moze biti clanica Ekumenskog pokreta ako ne veruje u tu doktrinu. Mi ne vidimo problem sa ekumenizmom u tome da sledimo naša učenja da bi bili u ekumenskoj zajednici, nego da ih odbacujemo, da bi ušli tamo. Proročanstva nigde ne govore o tome da poslednja Crkva ima lažno učenje, nego da ona odbacuje svoje pravo učenje. Kako bi mogla da odbaci pravo učenje ako ga nema? Pismo kaže u Dan. Ukoliko se to odnosi na tako daleku prošlost, dok su još živeli pioniri, onda je Crkva davno pala u učenju, a pošto je pala tada, kako može da otpadne danas? Ako nema Jerusalima, onda je sve Vavilon, i možeš da baciš u vodu kompletan plan spasenja i proročanstva o razvoju otpada. Da li su Bog-Otac i Sveti Duh jedna te ista Licnost? Posredstvom ovih vesnika On aktivno i neprekidno odrzava vezu sa svakim podanikom Svoga carstva. Posredstvom Duha Svetoga On je prisutan svuda i na svakom mestu. Delovanjem Svoga Duha i Svojih andjela On ne prestaje da sluzi potrebama sinova ljudskim. To da je Hristos sa desne strane prestola Dela 7,56 ili Sveti Duh ispred Otk. Zamišljati da Otac sedi na prestolu, a ostali pored, je biblijska slika. I upravo to Elen Vajt prikazuje ovim citatom kada kaže da Biblija ne prikazuje Boga na prestolu u neaktivnosti. Pošto je Otac zaista prikazan kako sedi na prestolu, u ovom citatu je jasno da je pod Bogom posmatran i Isus i Sveti Duh. Jer da je samo Otac Bog, onda bi mi mogli reći sasvim suprotno od onog što se u citatu tvrdi, naime da Biblija prikazuje Boga na prestolu u sedećem položaju što je položaj neaktivnosti. Ovde imamo dva prikaza iz večnih vremena. Da bi se opisali određeni događaji, ponekad je očito bilo potrebno naglasiti posebnost ličnosti božanstva. Kao u slučaju u kome je Hristos prikazan u večnosti kao predmet sotonine zavisti. Kao Reč Božja i obličje Boga koji se ne vidi, On je istaknut kao taj koji je primao sotonine napade. Ovaj drugi citat iz Lett. Ukoliko bi to značilo onda bi sa ovim citatom imao zaista problema, po mom razumevanju Boga. Takođe bi se postavilo pitanje da li je Elen Vajt nešto menjala u svom shvatanju. Njene izjave koje poznajem su u savršenom skladu. That there is one Lord Jesus Christ, the Son of the Eternal Father, the one by whom God created all things, and by whom they do consist; that he took on him the nature of the seed of Abraham for the redemption of our fallen race; that he dwelt among men full of grace and truth, lived our example, died our sacrifice, was raised for our justification, ascended on high to be our only mediator in the sanctuary in Heaven, where, with his own blood he makes atonement for our sins; which atonement so far from being made on the cross, which was but the offering of the sacrifice, is the very last portion of his work as priest according to the example of the Levitical priesthood, which foreshadowed and prefigured the ministry of our Lord in Heaven. Ipak, ova izjava vere iz 1872. Njen autor je jedan jedini čovek, Urija Smit. Adventisti u to vreme nisu hteli da prave nikakve tačke vere. Bili su pod uticajem jednog jakog članka od Lafboroa iz 1861. Slično je bilo i sa pitanjem organizovanja, ali su adventisti popustili na osnovu izjava Duha proroštva. Njima je postalo jasno da je Božja volja da se organizuju. Međutim, što se tiče izjava vere, još nije bilo otvoreno. Sta bi se dogodilo kad bi se desila ova reorganizacija? Bila bi odbacena nacela istine koje je Bog u Svojoj mudrosti dao zajednici ostatka to se desilo 1932 i opet 1955-57. Nasa vera bi se izmenila. Osnovna nacela koja su podrzavala nase delo za poslednjih 50 godina smatrala bi se zabludom. Uspostavila bi se nova organizacija. Napisale bi se knjige nove sadrzine. Uveo bi se sistem intelektualne filozofije. Osnovaci ovog sistema bi zasli po gradovima i izvrsili cudesno delo. Naravno, ljudi bi olako uzimali subotu zar nije tako. Znaci subota nije vazna, jer ocevidno da ovde nismo jedna sa Vavilonom a takodje i Boga koji ju je stvorio. Ne bi se dozvoljavalo da se ista spreci na putu novog pokreta Na primer ovo proljece u Rumuniji je iskljucen direktor Adventisticke izdavacke kuce i clan unijskog odbora zato sto je odbacio trojstvo. Slažemo se da su knjige koje je brat naveo pune čudnih izjava. QOD jeste mlako i pomirljivo iznošenje vere, ali ne treba preterivati i izvrtati smisao izjava. Ta knjiga iznosi istina iz straha od optužbi da smo sekta spisak verovanja u kojima adventisti veruju isto kao i ostale velike hrišćanske denominacije. Pitanje Zakona nije na tom spisku, što govori da ova tvrdnja ne može da stoji. Iako se knjiga QOD u redovima nezavisnih adventista drži kao potpuni promašaj, valjalo bi to ipak preispitati. Adventisti su razvili jednu posebnu vrstu oholosti i elitizma koja ih je dugo sprečavala da se pozabave sa verovanjima drugih hrišćana, od kojih bi se svakako moglo dosta naučiti i preuzeti ukoliko bi iskustvo pokazalo da su ispravna. I na koncu zašto se čuditi ako je izbačen neko iz Crkve koji ne prihvata jedno od njenih učenja o Bogu? Čudno je kad se izbacuju ljudi koji veruju i žive po učenjima Crkve. Lažnim prorocima u Crkvi čak vrlo odgovaraju pozivi na reformu i probuđenje na bazi jednog neprihvatljivog učenja, jer onda mogu i one prave pozive koji pozivaju na promenu života i pokajanje, da strpaju u isti koš i sve ih zajedno kvalifikuju i odbace. Adventni pioneri su verovali u: jednoga Boga, koji je jedna osoba, bice, licnost, Otac. Postoji jedan jedini Bog, Otac, koji je rodio Sina u Svome oblicju, iz njegove supstance, koji poseduje sve osobine bozanstva. Znaci Bog se manifestuje u dva oblika, jedan je vidljivi, na nebeskom tronu, i drugi, nevidljivi u celom svemiru. Ovaj pogled uopste ne oduzima Hristu Njegovo bozanstvo niti bozanstvo i licnost Svetoga Duha i je u saglasnosti sa Duhom prorostva. Postoji samo jedan jedini istiniti Bog, Otac a ne tri. Onaj koji predstavlja izvor svega sto postoji i osnova svih zakona, predsedava na ovom sudu. Isus jeste Sin pravoga Boga, a ne sam Bog u apsolutnom smislu te reci. On je Sin rodjen od Boga, izasao od Boga, On potice iz iste supstance Boga, ali rodjenjem je postao odvojeno, samopostojuce bice, nasledivsi od Svoga Oca sve Njegove osobine. On je oduvjek bio, i ostace, potcinjen autoritetu Svoga Oca 1 Kor. Sveti Duh jeste nevidljiva manifestacija Oca. Duh jeste licnost personality Oca koja deluje nezavisno od Njegove telesne forme. Preko njega je Bog prisutan na svakom mestu MH 416. Jer Bog se manifestuje na dva nacina mozemo reci da On ima dva identiteta personalities. Isus Hristos isto tako jeste manifestacija Boga Oca i zato imamo tri bozanske manifestacije personalities ili ako zelite licnosti jer Duh je vise nego sila ili energija , dva bozanska bica i samo jedan jedini Bog. Draga braco, evo vam nekoliko od izjava prvih pionira o njihovom verovanju o Bogu. Ko zeli vise mogu mu dati na engleskom. On je rodjen, a ne sazdan. Kako je bio rodjen nije nase da istrazujemo, niti pak bi nasi umovi to shvatili kada bi nam se kazalo. Prorok Mihej nam kaze sve sto mozemo znati sledecim recima: Mihej 5, 2. Bilo je jedno vreme kada je Hristos izasao i dosao od Boga, od narucja Ocevom Jov. Waggoner—Christ and His Righteousness, pp. Na zalost poglavje gde se nalazi ovaj citat se ne nalazi u prevodu brata Palanskog. Waggoner, The Signs of the Times, April 8, 1889. On je rodjen od Svetoga Duha. Drugim recima, Isus Hristos je odnovo rodjen. On, Bozji prvorodjeni Sin, je dosao sa neba na zemlji i ponovo se rodio. Jones, Christian Perfection, paragraph 53. Jones, The General Conference Bulletin, 1895, p. Hristos jeste jedini bukvalni Bozji Sin. On je Bog zato sto je Bozji Sin;.. Ako Isus je jedinorodni od Oca, onda mi ne mozemo biti rodjeni od Oca u bukvalnom smislu. Uriah Smith, Daniel and Revelation, p. U proslosti, u pocetku - period tako daleki sto za nasih ogranicenih umova jeste kao vecnost, pojavila se rec. Ova nestvorena Rec jeste o Bice, koje je, kada se navrsilo vreme, postalo telo i zivelo medju nama. Negov pocetak nije bio kao pocetak ostalih bica univerzuma. To nam je otkriveno u sledecih tajanstvenih izjava: Jov. Uriah Smith, Looking Unto Jesus, p. Otac i Sin su bila sam i u svemiru. Hristos je bio prvorodjeni od Oca, i Njemu je Jehova otkrio bozanski plan stvaranja. Otac je veci od Sina zato sto On je bio prvi. Andjeli su stvorena bica... Prethodni odsek nesumnjivo dokazuje da su pioniri tako verovali. Tu praktično nema šta da se doda, osim da se prizna našoj braći antitrinitaristima da su ovaj odsek istorije adventizma prilično dobro proučili. Mislim da nema potrebe da idemo u protivargumentaciju sa pionirima, koji su davno zaspali ili pomrli u pustinji. Činjenica je da su propustili da uđu u nebeski Hanan, kada su vrata za to bila širom otvorena. Isto tako je činjenica da su nam ostavili dosta toga u nasleđe, što nam zatvara usta za preteranu kritiku. Ja sam za to da se držimo srednje linije, tj. Bilo bi interesantno istražiti koji su od pionira uopšte verovali u Trojstvo u tom vremenu. Očito je da su se pod uticajem autoriteta i karakteristične izrazite revnosti antitrinitarista ko ih danas poznaje zna o čemu govorimo , nisu posebno isticali. Ja sam do 2002 godine bio potpuno pod uticajem Vagonerovog pogleda, dok nisam na jednom molitvenom sastanku u Beogradu, pod uticajem veoma jake nove svetlosti o pitanju Hristovog božanstva u roku od nekoliko sekundi odlučio da ovo pitanje bolje istražim. Već tada sam imao utisak da je nova svetlost neizmerno jača i da je to istina, da Hristos nema početak. Ti verujes da su bili u krivu. Da su bili jeretici. Najvaznija doktrina hriscanstva je pogresna u Bozjoj crkvi. Onda Bog daje svetlost po neka sporedna pitanja pr. Sada, neki kazu da je sestra Vajt oduvijek verovala u trojstvo molim dokaze , i znala da su pioniri medju kojima i njen muz u zabludi i interesantno, ne kaze makar ni jednu rec da ih ispravi. Jasno je da je Elen Vajt trinitaristički vaspitana i da je nikada nismo čuli da taj deo svog vaspitanja odbacuje i da ga slično nekim drugima samouvereno proglasi za vavilonsku nauku. Zar nam to ne govori dovoljno? Bog ima u svojoj vlasti pravo vreme za iznošenje nove svetlosti. Uopšte nije naše da rasprvavljamo zašto nije po tom ili drugom pitanju tada reagovala. Naše je da posmatramo njeno učenje o tome do kraja života. Kao i po mnogim drugim pitanjima, ona je napredovala u razumevanju, zato što je napredovala u zajednici sa Bogom. Meni lično deluje, a to je i mišljenje mnogih, da ona jednostavno nije mogla da se složi u potpunosti ni sa jednom od tada poznatih teologija o Bogu. I zato je došlo do toga da je ona u određenom vremenu iznela vrlo iznenađujuće principe koji su temelj jednoj trećoj teologiji, koja je jednako udaljena i od semi-arijanizma i od trinitarizma tradicionalnih crkava. I onda, 1898 pise jednu knjigu sa dva citata u kojima navodno unosi trojstvo u crkvi. Imamo jednog brata koji je tu knjigu pročitao blizu trideset puta. On bi se verovatno blago nasmejao kada bi pročitao ovu tvrdnju o samo dva citata. Odlučujuće je pitanje sa kojim naočarima se čita. To o načelima koja se štampaju svake godine takođe se ne odnosi na obavezujući dokumenat crkve. To je postalo praksa tek u novijoj istoriji. Meni je način na koji je ona to radila, potvrda za to da ona nije pisala za tu generaciju koliko za nas koji živimo u poslednje dane. Ona je znala da je Hristov dolazak odložen i svojim spisima je pripremala put za ostatak koji treba da se pojavi. Jednom je čak izjavila da je prinuđena često da sarađuje sa ljudima koji ne vide svoj greh u pravom svetlu. Nalozeno mi je bilo da iznesem svedocanstva opomene eng. Bilo je ljudi koji su energicno sirili lazne ideje o Bogu. Data mi je svetlost da ti ljudi svojim laznim ucenjima oduzimaju svaku silu istini... Interesantno je da je u to vreme Kelog verovao u trojstvo. A kada je njen muz iznosio jereticka ucenja, ona cuti. Teško je verovati ako pokušavamo telom. Međutim, kada se uporede teorije koje su izvrtale pojmove posvećenja i opravdanja, sa onima antitrinitarnima, vidi se da su one mnogo opasnije. Mene je to u ovo vreme isto tako čudilo, da su mnogi antitrinitaristi posvećeniji od mnogih trinitarista. Problem je u tome što su pitanja opravdanja verom u svojoj prvoj primeni mnogo presudnija za život vernika od pitanja božanstva. Time naravno, ne kažemo da pitanja božanstva nisu važna. Naprotiv, kako se pitanja opravdanja verom pojavljuju u zadnje vreme u sve većoj svetlosti, tako je i sa srodnim pitanjima vere. Zablude moraju da se razrešavaju inače ne možemo dalje. Meni se jako dopadaju načela vere jednog adventističkog udruženja koje se bavi proučavanjem Jevanđelja. Njihove prve tri tačke verovanja su opravdanje verom, a o božanstvu tek deseta i dalje. Prvo da kazem da ja ne verujem da je sestra Vajt ikada verovala u trojstvo. Da je to tako dokaz je to sto i posle stampanja ove knjige ona pise reci koje ne podrzavaju to ucenje. Hristos je Sin Bozji. Hristu je bio dat uzvisen polozaj. On je izjednacen sa Ocem. Nama je zaista vrlo teško razmišljati na isti način kao što to čine ljudi kojima ovi citati dokazuju razliku u položaju, značenju ili bilo kakvu drugu razliku između Oca i Sina, osim one koja nam je otkrivena u Božjoj reči. Pa da Hristos ima početak, moglo bi se naći mnogo jasnih citata Elen Vajt koji to direktno kažu. U nedostatku toga, antitrinitaristi vole indirektne dokaze, čime nas dovode u poziciju da moramo da se mučimo da bi razumeli šta oni misle. Uopšte smo primetili da u njihovim spisima ima vrlo malo njihovog ličnog stava o pitanjima koji iznose i vrlo malo objašnjavanja. Ako je neko izjednačen sa Ocem, kako može biti niži od Njega tu ne govorimo o vremenu u kome se sam ponizio? Kako može da mu bude dat uzvišeni položaj, ako nije slobodno i nezavisno božansko biće? Možda oni misle na činjenicu da mu je bilo dato, u smislu da mu ga je dodelio neko ko je viši po stepenu od Njega. Mi verujemo, na osnovu Pisma, da to što mu je dato, činjenica da je On primalac, pokazuje odnos koji ima sa Ocem i Duhom. Ima značenje da je sam dobrovoljno i slobodno primio odgovornost da ne deluje samostalno. To je isti onaj duh kojim su Pavle i Varnava dozvolili da se polože ruke na njih od strane članova crkve koju su oni podigli. Brate moj, zasto uzimamo dva-tri citata a odbacujemo stotine koji govore suprotno. Mnogi su to verovali. Cak i njen sin. Moje srce je bilo slomljeno, zato sto sam znala da to nije istina. Moguce je da se u toj knjizi nalaze reci koje su u saglasnosti sa mojim spisima. Ovde je problem brate Jani. I danas neki iznose citate od sestre Vajt, cesto izvadjeni iz konteksta, koji se cini da dokazuju njihova ucenja, i kazu da je sestra Vajt u saglasnosti sa njima, a odbacuju stotine koje govore suprotno. To ti je kao i u slucaju Hristove ljudske prirode. Postoje tri cetiri izjave koje navodno dokazuju da je Isus uzeo nepalu ljudsku prirodi i neki se drze za njih a odbacuju stotine koji kazu suprotno. Dugo vremena ja sam verovao da knjige koje su bile objavljene prije njene smrti su knjige napisane licno njenom rukom. Ali proucavanjem sam saznao da to nije tako. Ustvari koliko je meni poznato nijedna knjiga nije napisana licno od nje, vec njeni saradnici su prikupljali citate iz njenih pisama, propovedi i clanaka i sastavljali knjige. U tom kontekstu, 1919 godine na Bibliskoj konferenciji, Prescott je javno izjavio da je on licno dodao jednu rec u Velikoj borbi bez znanja sestre Vajt. Ako neko zna Rumunski mogao bi o tome da procita na sledecem sajtu: www. Pitanje, koliko su promene napravljene u ostalim knjigama? Od svih tvrdnji koje su dosada iznesene, ova koja je napisana podebljanim slovima je najneverovatnija! Sestra Vajt nije napisala ni jednu knjigu, nego je samo pisala pisma, propovedi i članke! To bi značilo da je za svaku knjigu, gde se potpisala kao autor, žena koja je ostavila najobilniju duhovnu biblioteku od svih žena koje su ikad postojale, slagala. Ili u najmanju ruku, da je mirno gledala kako neko drži makaze i prekraja njene knjige za vreme njenog života. Pa, kako neko može da veruje u takve besmislice! Ustvari, oni moraju da veruju u to, da bi umanjili uticaj učenja koji je iznesen u njenim knjigama koje tako jasno svedoče protiv onoga što veruju. Postoji nauka o redakciji svetih knjiga. Ona je utvrđena na dobrim temeljima i izjavama Gospoda da se Pismo ne može pokvariti ili ukinuti. Dakle, vrlo je jasno da su gotovo sve biblijske knjige doživele određena prepravljanja i dodavanje. Međutim, to ne spada u ono što je napisano u otkrivenju, gde je izrečeno prokletstvo na onog koji doda ili oduzme što je napisano u Knjizi. Upozorenje se odnosi na one koji svete spise tumače po svom nahođenju i ne iz pobožnosti kao pokretačkoj sili. Primera radi, sigurno je da Mojsije nije napisao sve u svojim knjigama. Jer da nije tako, ko bi napisao izveštaj o njegovoj smrti. Istorijske knjige Biblije su takođe sastavljane iz delova drugih knjiga, koje nisu delovi kanona. Mi se držimo verovanja da Bog koji je dao da se napiše, koji je nadahnuo pisca, takođe kontroliše i redakciju svetih knjiga, tako da one u smislu i učenju jednostavno ne mogu da protivreče same sebi i svetoj nauci. Primer Preskota ne sablažnjava nego je potvrda slobode koja je tada vladala u Zajednici, koja je slična onome u Bogu. Naše knjige se ne sastoje od reči i izjava, nego od povezanih izjava vere, koje nadgleda Bog. Uvek postoji još bolji pogled i ne postoji ništa tako savršeno da ne može biti još bolje i savršenije. Hajde da vidimo neke. Taj zivot se ne nalazi u coveka. On ga moze imati samo preko Hrista. Ovo je preuveličavanja obima redakcije. Oni hoće da prikažu da je maltene sve prekrojeno. To su dve različite misaone celine, koje u jednom delu liče jedna na drugu. U Čežnji vekova se radi o vaskrsenju Lazara, a u drugom citatu o poreklu života koji može da ima vernik. Svako može da uoči da se citat u Čežnji vekova uklapa u celinu. Pa valjda je onaj Duh koji deluje na nas koji smo se obratili preko te knjige i dan danas pronalazimo nove dubine u njoj, isti Duh koji je te knjige nadahnuo. To nije duh prekrajanja nego izgradnje. Zar bi bilo mudro kritikovati zidove Jerusalima, ako su napravljene od kamenja koje je iz različitih kamenoloma? Bitno je da su čvrsti. Psalmista gleda grad i kaže da kao da je saliven u jednu zgradu. Zar ne možeš sumnjičava dušo, da prepoznaš materijal Jerusalima od Jednog Kamena? Vidimo da sestra Vajt kaze da covek moze dobiti taj zivot - prvobitni, nepozajmljeni, izvorni. On ga prima kao dar od Hrista. Ako covek moze dobiti taj zivot, onda znaci da i Hristos je mogao da ga dobije. Ucenje o trojstvu kaze da Hristos ima taj zivot u sebi i da ga On nije primio od nikoga. Brate moj, Bozja rec se ne protivi samoj sebi. U prethodnim porukama vec sam dao citate od sestre Vajt u kojima ona kaze da je Hristos sve primio od Oca, ukljucujuci i zivot. Na drugom mestu stoji da ima vlast sam da položi život i uzme ga nazad. To govori o Njegovoj nezavisnosti. Ukoliko je potčinjen i obavezan da čuva to što mu je povereno, onda se Njegova dela ne računaju kao dobrovoljnost nego poslušnost; ne žrtva nego obaveza. Ako je Čežnja vekova sastavljena tako, onda je sastavljač veći od Elen Vajt, jer je napravio knjigu tako nadahnutu Božjim duhom, da bi takvoga ili celu grupu njih trebali takođe da proglasimo Duhom proroštva. Ukoliko prvosveštenik u doba Isusa, budući da je prvosveštenik, nije mogao da govori sam od sebe; kako da verujemo da je revni i simpatični brat Preskot pokvario celo značenje Velike Borbe ubacivanjem jedne jedine reči. Možda je Preskot tu bio jedan moderni Uza, koji je hteo da pomogne Bogu da sačuva svoj kovčeg Zaveta? A možda ga je Bog vodio, da baš preko te jedne jedine reči neko dođe do osvedočenja? Ovakvim teorijama je posledica čisto neznanje, koje zaista mora da se kritikuje oštrim rečima od Gospoda, jer je grešno neznanje. Ukoliko je neko kršten kao vernik crkve, mora da nauči šta ta crkva uči. Ukoliko ima bolje učenje u međuvremenu, taj je dužan da tačno objasni put kojim je do njega došao i da se služeći argumentima tog starog stava koji je imao jer je kršten i valjda poučen , pokaže njegove slabosti. Ovako je izgledao ovaj citat u vreme sestre Vajt. Reč božanstvo se po srpskom pravopisu, piše malim slovom. Da li to znači da su Srbi manji poštovaoci Boga od drugih naroda, ili da su bliže antitrinitarizmu? Hoćemo li donositi zaključke o duhovnosti na osnovu pisanja velikog slova? Da li je bitniji smisao i suština ili forma? Mene čudi da nisu ovaj citat proglasili ubačenim. Jer ako je Elen Vajt ovde napisala nešto što je tipično trinitaristička definicija, onda bi tu za najveći broj ljudi diskusija bila završena. Ko je to ucinio? Sveti Duh pokusava da se ustani u svakoj dusi. Ako on it je primljen kao pocasni gost oni koji ga prime bice kompletni u Hristu. Sveti Duh pokusava da se ustani u svakoj dusi. Ako on He je primljen kao pocasni gost oni koji ga prime bice kompletni u Hristu. Ko je izvrsio izmene? Ovo bi bilo interesantno proveriti. Nemam ništa protiv tih napora da se dođe do što starijih izdanja njenih knjiga, da se pogleda šta tu piše. Sa tim, da je njima što starija knjiga to bolje, pa se reprintuju ta stara i pored saznanja da je i sestra Vajt podržavala redakciju knjiga na osnovu novih saznanja. Ukoliko je čak zaista i koristila zamenice na taj način, a to kasnije promenjeno, mi opet verujemo da je iza toga Bog koji je stajao iza toga i kontrolisao te prepravke. U krajnjoj liniji bi bilo interesantno od nekog ko je stručnjak za gramatiku, čuti mišljenje o tome šta bi moglo da znači takva upotreba zamenica u to vreme. Jer gramatička pravila se menjaju kroz vreme. Postoje stvari u koje se zli ne može umešati. To ne vide oni koji satanizuju celu stvarnost i u svemu vide zaveru. Iako mi kao vernici ne možemo biti slepi za zlo oko nas, Gospod nas poziva da gledamo prvenstveno dokaze i potvrde Njegovog delovanja i novog stvaranja. Nije bitna samo slika stvarnosti, nego i okvir. Ako je okvir za posmatranje ovih detalja to da se sotona može u sve umešati i da je on ne samo knez ovog sveta nego čak može da kontroliše svete stvari, tada nije čudo da oni u svemu vide razlog za sumnjičenje. Očito bi po njima nauka trebala da se zamrzne tamo gde je bila onih godina kada je njima više odgovarala. Ja sam sretan što me Bog oslobađa takvog tereta, da mi Bog progovara preko ovih, po njima previše modernih izdanja. Pitam se kako stoji stvar sa njima, sa tim starim knjigama, koje su, kako kažu, još blagoslovenije. Novi stih koji do sada nismo razmatrali je iz Jude 25: …jedinome Bogu, Spasitelju našemu kroz Isusa Hrista, Gospoda našega, slava, veličanstvo, sila i vlast pre svakog vremena, sad i u sve vekove! Ovde je Bog takođe nazvan Spasiteljem za šta Pismo kaže da je jedino ime kojim bi se mogli spasiti Isusovo. To znači da je to isto ime. Drugo, poznato je da su apostoli jevrejsko Jehova preveli sa Kyrios što je kod nas prevedeno sa Gospod ili gospodin kada je reč o uvažavanju neke ljudske ličnosti. Korištenje imena Gospod za Isusa jasno ukazuje na to da su apostoli prepoznali Njegovo božanstvo. Ovaj jedini Bog ima Sina koga je poslao da nas spase iz greha: Jov. Sigurno da ne, ali njegov sin je njegove kraljevske krvi i nasledjem prima postovanje svih podanika kraljevstva. Tako i Bog ima Sina, koji je izasao iz Njega i naravno, jeste bozanske prirode, ali On nije Bog u apsolutnom smislu te reci. Rec Bozja kaze da je Otac Bog Hristov: Evr. Problem ovog pogleda i njegova jeretičnost se nalazi između ostalog u tome da Pismo nigde ne pominje da postoje dve različite božanske prirode. Čak i kada su ljudi u pitanju i anđeli, oni uzimaju deo u toj jednoj božanskoj prirodi. Ukoliko bilo koje biće uzima deo u božanskoj prirodi, onda ono više nije Bog, po samoj definiciji pojma. A pošto je Bog samo jedan, tada je jasno da Isus ima nepozajmljeno i nenasleđeno božanstvo u Sebi. Tako da je Otac Bog Hristov, ne po Njegovoj božanskoj prirodi koju ima, nego po ljudskoj prirodi koju je uzeo. Ukoliko je Hristos Sin po nasleđu i ukoliko Njegov naziv Sin znači Njegovo prirodno na sledstvo, a ne kako mi učimo da je to sinovstvo samo znak i naziv Njegovog odnosa u okviru ličnosti božanstva; tada On ne bi morao da uzme ljudsku prirodu da bi se poistovetio sa nama jer kao nešto drugo, tada bi bio svestan te drugorazrednosti. Tada bi i anđeo mogao da se utelovi jer bi njegova zamena takođe bila prihvaćena jednako kao Hristova. Postoji samo jedna beskonačnost i jedna ograničenost, između toga nema nikakvih prelaznih faza. Isto je i sa drugim božanskim osobinama. Poklanjanje Hrista pred Ocem u 1 Kor. Da nije Sam na Sebe primio znakove potčinjenja da bi izbavio čoveka, tada se ne bi morao pokoriti. Jer da je samo Sin po rođenju, onda nije Sin po utelovljenju. Ako nije Sin po utelovljenju, nema potrebe da se pokori kao ni onaj stariji sin u priči o izbubljenom sinu. On je bio poslušan. Ali kao Sin čovečiji pokazuje znak pokornosti jer je u ljudskom rodu sagrešio i taj Njegov greh smo mi. On je u izgubljenom Sinu koji se vraća ka Ocu. To da je božanske prirode u apslolutnom smislu da tako kažemo premda ne postoji nijedan drugi smisao osim izuzetno po pitanju čoveka, koji je božanske prirode ne po apsolutnom smislu kao Stvoritelj, nego po Hristu pokazuje celi ovaj odsek od 24. Ako pažljivo i pošteno razmotrimo pitanja: Ko kome pokorava i o čijim nogama se radi? Oni nisu Dva nego Jedan. Ucenje o trojstvu kaze da su tri Boga: Bog Otac, Bog Sin i Bog Sveti Duh, ali ipak nisu tri Boga nego jedan. To znaci da Bog nije licnost nego komitet ili parlament. Molim dajte makar jedan stih? Primer jedan : Krštenje u jedno ime Oca, Sina i Svetoga Duha. Jedna blagodat i mir. Onome koji nas ljubi i koji nas izbavi od greha naših krvlju svojom, Dalje, Duh prorstva nam otkriva da u nebeskom savetu su bila dva bica: Otac i Sin. Osoba koja je bila odmah posle Hrista se naljutila zato sto i on je zeleo da udje u taj savet. Posto Bog to nije dozvolio on je zapoceo rat i bio je proteran sa neba, ali nikada nije napustio zelju da bude obozavan kao Bog. Znao je da ako se pretstavi svojim pravim imenom niko ga nece prihvatiti. Izmislio je nauku o trojstvu i pripremio put da udje u hriscanstvo kao treca osoba bozanstva. Na zalost, uspeo je u tome. Danas, skoro sve crkve veruju u trojstvo i otvoreno se mole Svetome Duhu. Udjite u jednu pentikostalnu crkvu i videcete rezultat. Na poslednjoj GK ASD bilo je pentikostalnih propovedi sa klicanjem i rukopleskanjem. Molimo se za pozni dazd a dolazi nam razdor, nova teologija i probleme. Na ovaj omiljeni argumenat antitirnitarista postavljamo kontrapitanje: Gde je u Jov. Gde je tu Otac? Vidimo Hrista i Duha, a ne vidimo Oca? Ako kažete da je to glupo pitanje, jer u drugim stihovima piše da je Otac taj koji šalje Duha, onda moramo reći da to nije ni malo manje glupo od pitanja koje vi postavljate kada pitate gde je Duh na nebeskom savetu. Vi ne vidite Duha jer ga tražite samo u slovima i u stihovima. Mi vidimo Oca tamo gde i Sina; a takođe i Duha, gde Oca i Sina. Na tim smo temeljima gradili poslednjih pedeset godina. Ljudi mogu smatrati da su nasli neki novi put i da mogu postavljati jaci temelj od ovoga, ali to je velika zabluda. Nijedan covek ne moze da postavi drugog temelja osim ovoga koji je postavljen. Tu se ne misli na sva verovanja koja su svi adventisti nosili iz svojih prethodnih zajednica, nego na ta nova do kojih se došlo. Svakako da je to bio samo prvi korak, a ne završen posao. Jer je sada trebalo preispitati sva ta ostala verovanja koja su se u nekima bila ukorenila. Nigde ne postoje dokazi da je pitanje božanstva spadalo u ta nova otkrivenja, a postoje svi dokazi da je to bilo staro verovanje određenih pojedinaca koje je u toku godina došlo na red da bude preispitano. Ali, brate Tasevski, znate li vi koji su bili temelji za koje govori sestra Vajt. To su temelji postavljeni od 1844 - 1890. Tamo se ne govori o trojstvu. Za prvi put rec trojstvo je uvedena 1932 godine od strane L. Onda ko rusi temelje adventisticke teologije? Evo vam jedan dokaz da se adventisticka teologija promenila. Adventisti su se promenili kroz godine uticajom sadasnje istine... Najiznenadjujuce jeste ucenje o Isusu Hristu, Spasitelja i Gospoda naseg. Mnogi od nasih pionera, medju kojima i James White, J. Andrews, Uriah Smith i J. Waggoner imali su jedan arian ili semi arian pogled - koji kaze da je Sin, nekada pred stvaranja sveta bio rodjen od Oca. Na isti nacin, doktrina trojstva, danas deo naseg verovanja, nije bio podrzavan od strane prvih adventista. Mislim da je jasno da se desila promena u nacelima crkve. To je pogrešno razumevanje nauke o Crkvi, kao i prenaglašavanje težine stavova jedne grupe vernika. Oni tada nisu mogli biti antitrinitaristi, jer učenje o božanstvu nije bilo jasno izneto putem nadahnuća. Zašto bi inače sin Elen Vajt bio toliko zbunjen, ne mogavši odmah da shvati učenje svoje majke o tom pitanju. Očito da je ona pisala za naše vreme, kada je istina dostigla takvu jačinu, da može da bude samo od tvrdoglavih da bude ignorisana. Zar u navedenom citatu nije jasno, da se ovde radi o Njegovom rođenju kroz Mariju, a ne o rođenju u večnosti? Hristu je bio dat uzvisen polozaj. On je izjednacen sa Ocem. Svi savjeti Bozji bili su dostupni i Njegovom Sinu. Zakljucak: Isus jeste bozanska licnost jer deli Ocev zivot. On je rodjen od Oca i nasledio je ime svoga Oca - Jehova. Ovo je vrlo lukavo napravljeno. Kao što je napisao Kalvin, da je iza njihovog priznanja da je Hristos Bog čista pobožnost i čistota, onda ne bi toliko besneli kada mi kažemo da je homousios — istog bića kao i Otac. Otac je sva punina Bozanstva telesno i nevidliv za smrtno oko. Sin je otkrivena sva punina Bozanstva... Utesitelj koga je Hristis obecao da posalje posle svog uznesenja na nebo jeste Duh u svoj punini Bozanstva... Postoje tri zive licnosti bozanskog Trojstva; u ime te tri velike sile - Oca, Sina i Svetoga Duha - krstavaju se oni koji primaju Hrista zivom verom; a te slile ce sa poslusnim podanicima Neba saragjivati u njihovim naporima da zive zivotom u Hristu. There are three living persons of the heavenly trio; in the name of these three great powers —the Father, the Son, and the Holy Spirit—those who receive Christ by living faith are baptized, and these powers will co-operate with the obedient subjects of heaven in their efforts to live the new life in Christ. Očito da Dejan nije tako daleko otišao u nauci antitrinitarizma, jer ovi naši ovde ovaj citat proglašavaju od ubačenim od sotone kroz neke špijune u adventizmu. Ukoliko neko pristaje da razgovara na osnovu ovog citata, onda je to za pozdraviti i povući dobar deo oštrih reči upozorenja i opomene koje moramo da prenosimo, jer je kao oganj razgoreo u našim dušama. Mi smatramo da je formalizam mnogo veća opasnost od antitirinatrizma, jer je prikriveniji i štetniji za duše. Tako da nikada ne bi dao pravo nekom propovedniku ili adventisti koji je samo formalno prihvatio teoriju istine, bez da se interesuje za silu Božju u svom životu. U njihovim raspravama sa antitrinitaristima, pokazuju takvu nadmenost i oholost, razgovarajući sa njima sa neke zamišljene visine, koja sigurno nije Hristova. Mi se molimo Bogu da pokažemo koliko su zablude formalizma i neposvećenih adventista puno opasnije od svih jeresi koje su se dosada pojavile u istoriji crkve, da pokažemo koliko je danas istina i zabluda pomešana i nemoguća za poznati osim stalnim ostajanjem u zajednici sa Hristom. To je taj omega otpad i sistem intelektualne filozofije koji je Elen Vajt prorekla. Ali u originalu je drugacije. Uopšte diskusija o razlici u definiciji pojmova ličnosti, bića, suštine itd. Previše je komplikovano i zamorno da ulazimo u to, jer je napisano toliko toga što može da se upotrebi i bude na korist, ali ne toliku korist da bude odlučujuća u ovoj raspravi. Da, ovo je jedan od nekoliko citata koje se koriste kao dokaz da je sestra Vajt verovala u trojstvo. Ovi neobični citati od Elen Vajt su celi moj verski život predmet velikog interesovanja. Nešto što me do dan danas ne zadovoljava sa našom spoznajom o učenju Pisma i Duha proroštva o Bogu. Mi verujemo da Bog danas daje veću svetlost i deluje da je Godpodnja sluškinja otvorila put za to. Ne slažemo se sa onima koji u našim redovima brane nauku o Trojstvu, samo iz straha da ne budu proglašeni sektom. Njihovo nerazumevanje i neposvećenost je u najvećoj meri i dovela do antitrinitarne reakcije. Verovatno su oni pokušavali neke stvari u spisima Božje sluškinje da preformulišu i promene. Mada to nas ne brine jer verujemo u Gospodnju zaštitu nad svakom dušom koja iskreno traži istinu. Takođe se slažemo sa činjenicom da ona nije upotrebljavala reč Trojstvo u najmanju ruku meni nije poznato. To je zaista vrlo interesantno. Zato je vidimo ovde gde upotrebljava reč trio, koja je poznata i na našem jeziku. Neki adventisti, vrlo učeni u knjigama, kao Apolo svojevremeno, koriste izraz Triune umesto klasičnog Trinity Present Truth Magazine. Meni se to lično vrlo dopada, jer ne mogu da kažem amin na sve aspekte vere u Trojstvo u etabliranim crkvama. Mi u srpskom nemamo slične reči kojim bi mogli da zamenimo koncepte o trojstvu i zato ne bi puno zamerio nekome ko je ovde preveo trio sa Trojstvo. Međutim, ako hoćemo zaista potpuno da istražimo istinu, onda imamo slobodu u Hristu, da se molimo da nas Bog vodi, svakog od nas lično u istraživanju i razmenama mišljenja u Duhu; da bude pošteno i mirno. Moramo da priznamo da je ovaj citat Elen Vajt daje nešto o čemu se ćuti čak i u našim najnaprednijim knjigama. Ovo su reči kojima se ni naši najsmeliji propovednici ne usuđuju govoriti. Ono što nema nikakve sumnje je da je ona ovde potvrdila krštenje u ime Oca, Sina i Duha; bez obzira što niko u Bibiliji nije kršten tim rečima, nego u Hristovo ime. Šta znači za nas ta razlika? Očito da je razumevanje i primanje ove tri nebeske sile danas probni kamen, za razliku od onih vremena u kojem je proba bilo primiti Hrista kao Božjeg Sina. Oni nisu imali problema sa trojičnošću, kao ni sa subotom, tako da to nije bio kamen spoticanja. U ovo vreme u koje se Ocem, Sinom i Duhom svašta naziva, očito da je kao nikada aktuelno pitanje krštenja i duhovnog autoriteta onih koji krštavaju u Njihovo ime. Jer kada neko čini nešto u nečije ime, znači da ne čini on, nego onaj u čije ime to radi. On je samo posrednik. Gde su danas Božje sluge koji su samo posrednici tri nebeske sile? Koji su u tolikoj meri umrli sebi da ih Nebo prizna i blagosilja pravom spoznajom. Pismo kaže da su tu u ovoj poslednjoj generaciji. On sada mora da dosta dokaza u svoj prilog da bi pokrio delovanje ovog. Ne bih mogao da ti kazem jer ja nikada nisam razumeo njeno ucenje po tom pitanju.... Deklaracije i argumente nekih od nasih pastora u njihovom naporu da dokazu da je Sveti Duh licnost na isti nacin kao sto su Otac i Hristos, vecni Sin, su me zaprepastili a ponekad i ozalostili. Konfuzija se malo stisala onda kada sam iz recnika shvatio da jedno od znacenja reci licnost personality jeste karakteristika. Tamo je objasnjeno na takav nacin da sam zakljucio da je moguce da postoji licnost personality bez telesna forma koju imaju Otac i Sin. Postoje mnogi stihovi koje govore o Ocu i Sinu, ali nema takve u kojima se govori o slicnom zajednickom radu izmedju Oca i Svetoga Duha ili Hrista i Svetoga Duha, sto me je dovelo do zakljucka da Duh, bez individualnosti, jeste pretstavnik Oca i Sina od jednog do drugog kraja univerzuma i da oni kroz Svetoga Duha zive u nama i mi postajemo jedno sa njima. Šteta samo što se toliko hvatao za rečnik, a očito manje za Pismo. Nedostajalo mu je ono što i svima nama, da se moli više nad otvorenim Pismom. Intelektualizam, u koji je upao postmineapoliski adventizam je i njega naveo da se bavi pitanjima o kojima otkrivenje ćuti. Antropomorfisti veruju da mogu jasno da kažu u kakvoj je telesnoj formi Bog putem antropomorfizama u Pismu gde se pominje ruka, noga itd. Mi možemo o tome da kažemo samo toliko koliko nas Biblija uči, ne usuđujući se da kažemo više i da pravimo poređenja. Mi to jednostavno ne možemo, jer je Bog neuporediv. Reći da je Duh različite forme od Oca i Sina takođe ne možemo, a još pogotovo da nema nikakvu telesnu formu jer je u Pismu često Duh ima predstave kao golub, svećnjak, sedam buktinja, plameni jezici itd. Takođe prilikom stvaranja čoveka, gde je Duh učestvovao rečeno je: Da načinimo čoveka po svom obličju kao što smo mi. Zato što ona, za razliku od tebe, postupa potpuno po biblijskom svetlu. Kada Biblija objašnjava određene faze istorije spasenja, tada ona pravi razliku između pojedinih ličnosti božanstva kroz njihov međusobni odnos. Sveti Duh se ne otkriva u ovoj fazi sotonine pobune direktno, nego kao Svedočanstvo Isusovo koje je Duh proroštva. Bili su Otac i Sin... Međutim, ja to ne mogu, jer je Duh Sveti ustvari Duh proroštva. On je Svedočanstvo Isusovo. Nema drugog svedočanstva osim Duha. Tako da kada je sotona primetio da postoji razlika između njega i Sina, Duh je bio u tome primetio. To je ono što apostoli kažu: Učinilo se za dobro nama i Duhu Svetom... Dela 15,28 Samo što je razlika Božanskog duha i duha u stvorenjima ta, da je ovaj ličnost i sam Bog kao što kaže Pismo. Pošto je Sveti Duh Duh Oca i Duh Sina, onda je On jedan Duh, a ne tri. Bilo kakva druga analogija sa stvorenim bićima, osim one koji Božja reč upotrebljava je grešna. Ovi ljudi ne razumeju da ne smeju da analiziraju Boga, nego samo otkrivenje Božje. Dakle do Boga putem otkrivenja, a ne mimo njega, putem ljudskih mišljenja i filozofije. Sin Bozji deli ocev presto i slava vecnoga, samopostojeceg, nestvorenog, Onoga koji ima zivot nepozajmljen okruzuje i Njega.... Pred okupljenim stanovnicima neba Car je izjavio da niko, osim Hrista, Njegovog jedinorodnog Sina, ne moze potpuno prodreti u Njegove namere, i da je samo Njemu dodeljeno da izvrsuje silne savete Oceve volje. Sin Bozji je izvrsavao volju Ocevu prilikom stvaranja svih nebeskih vojski i jedino Njemu, pored Boga, pripada vernost i podanicka odanost svih. Kada se kaže da je Car Svemira postavio Hrista za vođu, to se ne odnosi samo na Boga Oca. Zar Bog nije konsutovao Svetog Duha prilikom stvaranja? Sotona je bio ljubomoran na Isusa ali ne na Svetoga Duha? Šta ćemo onda sa svedočanstvom Pisma da niko ne može priznati Hrista Gospodom osim Duhom Svetim? Zar Otac govori drugačije osim Svetim Duhom? I Sveti Duh je onaj koji sada svedoči tvom srcu, jer je blizu tvog i mog srca, da je ovo istina, jer je sam video Svojim očima. Nasli su Oca kako razgovara sa Svojim ljubljenim Sinom... Ubrzo posle toga primetila sam da se priblizio neuporedivo blistavoj svetlosti koja okruzuje Oca. Sveti Duh nije prisutan. To se potpuno slaže sa biblijskim svedočanstvom: A kad dođe utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine, koji od Oca izlazi, On će svedočiti za mene , kao i još nekoliko svedoka koji jasno otkrivaju da predmet Svedočanstva Svetog Duha nije On Sam u Sebi, nego u Ocu i Sinu. Slava Svetog Duha je upravo u slavi Oca i Sina, u tome da usmerava slavu na Njih. Hristu je bio dat uzvisen polozaj. On je izjednacen sa Ocem. Svi savjeti Bozji bili su dostupni i Njegovom Sinu. ST 30 mai, 1895. I jos vise od toga: bilo je pok