scarbithambde

Usamljena srca oglasi

scarbithambde | 04 Јануар, 2019 13:20

Usamljena srca

❤️ Click here: Usamljena srca oglasi

Ne trazim nista i nikoga. Ti se najvise vole. Na krivom si ih mjestu ostavljala, a uostalom ko tebe shvata ozbiljnom.

Boze svaki rodjendan sam preplakala i svaki manji praznik vece sam pokusavala da slavim u Srbiji.... Treba samo biti oprezan, znam da na Floridi ima svega i svacega.... Boze svaki rodjendan sam preplakala i svaki manji praznik vece sam pokusavala da slavim u Srbiji....

Verujem da ce vreme uciniti svoje samo treba biti svestan u cemu su nase kocnice.. Boze svaki rodjendan sam preplakala i svaki manji praznik vece sam pokusavala da slavim u Srbiji.... Ma nemam ja vremena toliko čekati. Imala je problema sa njegovom majkom. Na satiričan način,ova predstava prikazuje drugo, groteskno lice humanitarizma koji često služi za razne manipulacije, finansijske mahinacije i druge zakulisne radnje.

Usamljena srca - Udala sam se za amerikanca i zivim u Americi vec 2 godine.

Ostavila sam sve za sobom- sestru, roditelje, prijatelje i otisnula se put obecane zemlje. Mislila sam da mojoj sreci nema kraja, ali nije sve bas ruzicasto....... Iz Srbije sam dosla na Floridu i odmah sam upala u masinu kapitalistickog drustva. Pocela sam da radim, krenula sam u skolu i jedina osoba sa kojom se druzim i na koju sam upucena je moj suprug. Pokusavala sam da se nekako zblizim sa nasim ljudima, ali je ovde vecina dosla onih ratnih godina i vec zivi neki novi zivot i nije spremna za nova poznanstva. Sa Amerikancima se druzim povremeno ali ipak osecam da nesto nedostaje. Navikla sam na nas mentalitet, sale, kritiku, pa cak ako hocete i ljubomoru. Otvorena sam za nova poznanstva i iskustva koja donose novi ljudi. Ali ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da nadjem nekog prijatelja. Mozda sam ljubomorna i na devera i jetrvu koji zive na zapadnoj obali i imaju par divnih prijatelja iz Srbije sa kojima se vidjaju i ovde ali i tamo. Volela bih da cujem vase misljenje, pozitivno ili negativno. Pao mi je mali teret sa srca. I da ne zaboravim- hvala vam na vremenu koje ste odvojili za citanje ovih redova Hmmm... Najpre, ako se sa suprugom dobro slazes-nema razloga da se zalis. Meni licno je moj suprug najbolje drustvo i iako zivim u svojoj zemlji imam samo 3 pravih prijatelja. Ponekad me ljudi inace smaraju i najvise volim da se sa mm zavucem u kucu, zakljucamo se, nekad se cak ni na telefon ne javljam da me neko ne bi davio... I nisam usamljena, srecna sam. Kako sama kazes- zivis u obecanoj zemlji, imas posao... Prijateljstva se ne sklapaju preko noci. Ako bas zelis da nadjes prijatelje- krecite se malo vise, zblizi se sa nekim sa posla... Iskreno, mislim da kad bih zivela u inostranstvu uopste ne bih imala potrebu da se druzim sa nasim ljudima... Evo ja sam ljubomorna… Šalim se. Živela sam u Americi godinu dana, tako da mi je poznat taj osećaj. Iako sada rizikujem da dobijem masovnu kritiku, napominjem da je ovo moje iskustvo. U početku sam I ja mislila da je lakše I bolje da se družim sa našim ljudima. Kao što kažeš, trebalo bi da smo slični. Ali, nije to tako. Sa amerikancima sam ostvarila divna prijateljstva koja održavamo I sada, na daljinu. Ono što ti mogu reći jeste da su amerikanci specifični I direktni. Nisu ti oni mnogo za uvijanje I naslućivanje. Daću ti banalan primer. Kada bih u Srbiji pričala nekome kako eto nemam auto, a trebalo bi da odem u neki hipermarket, taj neko sa autom bi se odmah ponudio da me odveze. Vremenom sam shvatila da nije sramota direktno nešto reći, da su spremni na dogovor I pomoć. Oni vole da se druže, ali ti moraš napraviti prvi korak. Budi hrabra I ne odustaj. Zovi nekog na kafu, pa napravite rutinu da npr. Želim ti sve najbolje. Floridjanka, Ja te potpuno razumem. Zivela sam u Americi skoro dve godine, i moj odlazak je trebao da bude trajnog karaktera jer sam dobila punu stipendiju za studije na prestiznom fakultetu. Mojoj sreci nikada kraja, imala sam sve uslove za srecan zivot. Stan u NY, dobru materijalnu podrsku, i sva ta euforija je trajala jedno 6 meseci... Studije su odlicno napredovale i to je bilo jedino sto je bilo pozitivno.... Bila sam toliko usamljena.... Boze svaki rodjendan sam preplakala i svaki manji praznik vece sam pokusavala da slavim u Srbiji.... Pokusala sam da nadjem neki hobi... I u jednom trenutku shvatim da je moj dan toliko isprogramiran, a sve samo da bi imala sto manje vremena da tugujem.... I jedna noc je prelomila.... Gasila sam svetlo u svojoj spavacoj sobi, i shvatim da je u sobi i dalje svetlo.... Shvatim da sam u gradu od 8 miliona stanovnika toliko usamljena.... Sutra ujutru sam bukirala kartu za Beograd, i od tog trenutka moj zivot ima smisla. Sve sto sam sanjala da cu postici u karijeri u SAD uspela sam i ovde, a pored toga sam sretna, ispunjena i sa svojim najmilijima. Nije zivot u USA za svakoga, pogotovo ako dolazite iz sredine poput Srbije.... A kada sam sletela u Beograd, izalazim sa terminala, a docekuje me porodica i 5 najblizih prijatelja sa ruzama i veeeeeeeeeelikim natpisom ispisan cirilicom Велцоме Хоме...... Tada sam znala da sam uradila pravu stvar, ako je sumnja ikada i postojala... Draga Floridjanko slazem se sa ostalim devojkama,najbitniji ti je odnos sa M sve ostalo a i ostali dodju i prodju... Hvala ana n Cesto zaboravljamo u kakvom lepom okruzenju zivimo. Recimo ja sam najblizi odnos imala sa Kolumbijcima.... Inace su to karakteristike svih Latino pridoslica... Ja sam mojim prijateljima rekla kako se osecam, i nekako su shvatili sa cime se nosim jer su bili u slicnoj situaciji i prilicno su mi sve olaksali. Floridjanko mozda ne bi bilo lose da pokusas sa njima da ostvaris kontakt.... Treba samo biti oprezan, znam da na Floridi ima svega i svacega.... Doduse kao i svuda na svetu Draga Floridjanko... Ja znma masu iseljenika... Ja mislim da je istina negde na sredini..... Zavisi od coveka do coveka. Ako je osoba izrazeni emotivac kao ti , mislim da se i oseca kao ti! Opusti se i gledaj da sacuvas mir i radost u braku! Ako nemas, sto pre ih radjaj... To menja sve, pa i poglede na zivot, na srecu, na zadovoljstvo..... Hvala Vestice, Jungle Girl, semiramida, ana n, kapri, Crystal night, micika i Azbuka na savetima. Moj suprug i ja se slazemo odlicno, on je dosao ovde malo pre mene, pa se nekako navikao na sve, ponekad se malo druzi sa svojim kolegama sa posla, sto sam i ja pokusala ali kad god nadjem nekog kvalitetnog on napusti firmu pa posle novi raspored i obaveze ne dozvoljavaju da se vidjamo cesto. Pomenuli ste zlobne i zavidne ljude i apsolutno se slazem. Ali moram da napomenem da nisu svi takvi. Starije generacije, od kojih neki cak nemaju ni srednju skolu pa slabo poznaju engleski i stalno se druze sa narodom sa nasih prostora su pripadnici te grupe. Slabo znanje engelskog im ne dozvoljava da se integrisu u sredinu u kojoj zive pa samim tim i ne napreduju. Ima i mladjeg sveta, modernog i koliko toliko nacitanog, ali su im roditlji napunili glavu o Velikoj Srbiji i Nacionalizmu, a kad se sve izdesavalo oni se nisu ni rodili. E, takav se svet okupja oko nasih crkvi. Par mojih prijatelja koji zive u Americi su u Njujorku i Cikagu. Cujemo se pvremeno i pokusavamo da odrzimo kontakte, koje smo ostvarivali dok smo bili deca. Bore se i guraju kroz zivot i jako mi je drago kad cujem da su u necemu uspeli. Cista radost i sreca bez imalo zavisti. Da se vratim na pocetak price. Moj suprug je divan covek ali nisam navikla da stalno budem upucena na njega. Hocu i zenski pogled na neke probleme-ako me razumete. I jos jedan mali problem koji sam zaboravila da napomenem-njegovi roditelji isto zive ovde, pa se vidjamo i cesce nego sto bih zelela. Imali smo velikih nesuglasica kad sam dosla, kao da smo ih resili, ali kad se polomljeni tanjir zalepi, ne sluzi vise nicemu. Hocu nekog samo za sebe, da me posavetuje, iskritikuje i da to sve radi nepristrasno. Malo sam se raspisala, nadam se da ne zamerate. Razumem te ali preko meni jako drage osobe. Moja sestra je 2001 otisla u Ameriku, udala se za amerikanca Makedonca koji se samo rodio u Mak i otisli su u New Jersey Naravno da je bila usamljena, i previse. Satima je pricala telefonom sa nama ali ni to joj nije bilo dovoljno. Imala je problema sa njegovom majkom. Jer nasi ljudi tamo su zadrti, prosti i jako... Otisli su tamo 70-tih i ostali na tom nivou razvitka drustva ali kod nas ako si me razumela. Mi smo uznapredovali, postali savremeniji, a oni su ostali u 70-tim. Ali naravno umisljeni da su mnogo ispred nas jer oni su u Americi, a mi na Balkanu. Tesko je ziveti sa takvim ljudima, a jos teze ako pred njima moras savijati glavu. Cela njegova rodbina je takva, zavisna, ljubomorna, stalno se nesto takmice izmedju sebe itd. Usamljena je i sada posle 10 godina ali naravno da joj je sada lakse. Sada ima troje dece i to joj ispunjava zivot. Nema vremena za usamljenost od svih obaveza oko dece. Vremenom je stekla i prijatelje, najvise preko dece komsije koje takodje imaju decu. Kada sam ja bila tamo primetila sam da se i oni dosta druze samo je to sve mnogo drugacije nego kod nas. Ali navikla se i cak stekla jako dobre prijatelje. Samo je bilo potrebno vreme. S obzirom da si tamo sa suprugom i tebe ceka jslican scenario. Ako ti je za utehu ona sada ni za sta na svetu ne bi menjala svoj zivot tamo. Srecno Draga Floridjanko, zivim u Kanadi i razumijem te o cemu pricas. U pocetku sam i ja tako patila za nasim svijetom. Cinilo mi se da svi imaju prijatelje samo moj muz i ja nemamo. A onda kako je vrijeme prolazilo.. Da se je puno ogovaranja i nesloge, ljubomore medju nasima. Mene je to odbijalo da se vidjam s njima. Bilo mi je tesko da se druzim sa Kanadjanima jer su 'hladni i drveni'. Tad mi je jedan prijatelj koji zivi u Holandiji rekao.. Kako sam se maknuo od nasih, meni je krenulo. Osjecao sam se opustenim, slobodnim. Sad je poznati i priznati profesor na univerzitetu. Znaju i stranci biti dobri prijatelji samo smo mi skepticni jer mene kad moja drugarica kanadjanka vidi nece rasiriti ruke i izljubiti me ali.. Dok sam odbijala druzenja sa strancima, posto ih moj bivsi muz nije podnosio, bila sam usamljena i tuzna. Nije bilo nasih a kanadjani su nenormalni. No kad mi je pomoc bila najpotrebnija, Kanadjanke su mi pomogle kao da sam im clan familije. Opusti se, druzi se sa strancima. Njih ima svakavih ali ima i finih. Kao i naseg svijeta sto ima finih ljudi ima i onih drugih. Ako trazim misljenje, saslusat ce me i reci svoje misljenje. Ako im se sta povjeris, nema tracanja i ogovaranja, oni zive svoje zivote i drugi ljudi ih ne interesuju. Bar u Kanadi je tako. Nisu srdacni kao nasi ljudi ali kad s nekom kanadjankom izadjem na kafu kuci idem opustena. Npr na poslu znaju da mi je Bozic u januaru i ne propuste da mi ga cestitaju. Nema kao kod nas poklona, mozda ponekad neka sitnica ali ne propuste da mi cestitaju Bozic. Moj bivsi muz je stalno sudio strancima i stalno ih gledao kroz nase arsine. Druga drzava drugi narod, drugi obicaji. Mi smo dosli unjihovu zemlju ne oni u nasu. Da si zamislis d asi dosla na godisnji odmor, sve bi ti onda bilo zanimljivo i interesantno. Ako se malo opustis i prihvatis ono sto im je pozitivno a na negativne stvari ne obracas paznju, lakse je zivjeti. Meni je to strasno. Kolegice s posla znaju za moje misljenje mada to ne pokazujem demonstrativno, sa gadjenjem, iscudjavanjem, naprosto to nije mojs til zivota a svako zivi zivot kako mu odgovara i uvijek kazu.. I nekad se dogovore da ne idu u pab nego idu u neku piceriju i ja im se pridruzim. I bude mi lijepo s njima. Kad je Bozicna vecera uvijek gledjau da mjesto na koje firma izlazi odgovara svim zaposlenima. Ni da si u zavicaju ne bi ti svi prijatelji bili tvoji najbolji prijatelji. I prije si imala prijatelje koji su ti prijatelji ali ne najbolji i njih nekolik najboljih prijatelja. Pokusaj ovde da si nadjes evropljane ili sto neko pomenu latine. Oni imaju slicne poglede po pitanju porodice kao i mi. Uzivaj u lijepom braku. Koliko imas vece sanse da sa muzem putujes i da izlazis na raznovrsna mjesta nego da si u zavicaju? Moje najbolje prijateljice su u zavicaju i niko ih ne moze zamijeniti. Dopisujemo se, cujemo se. I one tamo izlaze sa drugim ljudima i druze se pa tako i ja ovde. Ako se ukljucite u neka drustva, bilo sportska, recimo joga, fitnes, golf.. Ne znam , to je bar moje misljenje. Iskreno da ti kazem, dok sam bila u braku sa bivsim muzem, stalno sam sjedila u kuci ni sa kim se nisam druzila jer je svakom nalazio manu a on silnog ponasanja bio je svjestan da takav nije prispjeo u nikakvo drustvo. Sad se druzim a Kanadjankama, i sve mi drugacije izgleda, Kanada mi izgleda daleko ljepsa za zivot nego prije. Ja se ne bih vratila zivjeti u zavicaj ali nastojim pomoci da sto vise naseg svijeta ovamo dodje, jer su dobri uslovi za zivot. I ne brini ako osjecas ljubomoru, svi smo mi ljudi sa manam i vrlinama. Samo osobenjaci i samotnjaci bi bili ravnodusni na nekog ko ima dorbe priajtelje. Draga Floridjanko, I ja sam u Americi, trenutno u Floridi takode i jako sam usamljena. Udala sam se za amerikanca i zivim u Americi vec 2 godine. Nisam jos uvek trazila posao zato sto smo se stalno selili. Gde god smo bili, pokusavala sam preko nase crkve da skopim prijateljstva ali ljude koje sam upoznavala su iz razlicitih gradova, tako da nisam mogla da nadem neku prijateljicu sa kojom bi se super slagala. Ali nadam se, kada se krajem godine preselim u NY i nadem posao, to promeni. Zavrsila sam visu i fakultet ali predpostavljam da mi nece priznati nase diplome, pa me i to brine ali ovde sam zbog ljubavi prema svome suprugu tako da se nadam da ce na kraju sve dobro ispasti. Najvaznije je imati mir u dusi i srcu, a sve ostalo ce doci samo, i mozda upoznamo prijatelje kada se najmanje nadamo, znam da zvuci kao klise ali je tako. Zelim ti sve najbolje. Dobro jutro, Floridjanko, evo da se i ja javim. Ja sam vise od dva meseca u Nemackoj gde radim kao lekar na klinici. Pokusavam da se priviknem na ovaj zivot, ljude.. Imam dovoljno godina i snage da se snalazim sama, ali naravno da mi nedostaje da se ispricam sa nekim. Na poslu je rad i samo rad i kad idem na rucak teme su samo posao. Jedina osoba koja je zainteresovana za mene je moja sefica koja uskoro odlazi da zivi u drugi grad. Ona me je primila na posao i trudi se da mi pomogne da se adaptiram ovde. Cak sam jednom izasla s njom i njenim muzem. Znam o cemi pricas.. Izvagaj sta imas tamo a sta bi imala u Srbiji, kreni korak po korak da se aktiviras po pitanju druzenja. Ja npr sam jos uvek nekako zatvorena po tom pitanju jer sustinski jos uvek ne verujem nikome toliko ovde. To je nesto sto sam ponela iz Srbije. Verujem da ce vreme uciniti svoje samo treba biti svestan u cemu su nase kocnice..